Printscreen
Dok se javnosti predstavljaju kao „borci za pravdu“, grupa ekstremnih studenata blokadera pretvara univerzitetski prostor u narko-leglo. Bez imalo stida, pred kamerama, uz drogu, alkohol i brutalne uvrede – sve uz osmeh.
Umesto hrama znanja, u srcu Novog Sada krije se pravo leglo narkomana.
Ekstremni blokaderi uhvaćeni su kako sami snimaju sebe dok kupuju drogu i pripremaju se za konzumaciju. Umesto da štite obrazovanje i budu primer mladima, oni su zaronili u svet droge, alkohola i nasilja. Njihove bahate aktivnosti dešavaju se u prostorijama univerziteta, koje su pretvorili u svoje skrovište, uništavajući sve vrednosti koje ta institucija treba da predstavlja.
Kao scena iz kriminalnog filma, a ne iz studentskog života.
U glavnim ulogama su Aljoša Dudić, student Fakulteta tehničkih nauka, Bojana Vujić, studentkinja Filozofskog fakulteta, i Aleksa Gašić.
Drogu nisu nabavili slučajno niti na ulici – već su tačno znali gde da idu. U pitanju je bio skriveni štek, sakriven u lišću, između drveta i ograde Gimnazije „Isidora Sekulić“, važne obrazovne ustanove u Novom Sadu. Blokaderima je obrazovna institucija poslužila kao mesto za dilovanje narkotika, što je nedopustivo i brutalno narušavanje integriteta škole.
Na toj lokaciji ih je, kako se vidi na snimku, sačekala kesa sa narkoticima, pažljivo ostavljena u dogovoru sa lokalnim dilerom. Ono što dodatno šokira jeste da je upravo taj diler kriminalna veza Cvetomira Kecmana, još jednog Dudićevog bliskog saborca iz jezgra blokade.
Nakon toga, upućuju se u zgradu Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, koju bespravno koriste mesecima. Tamo ih dočekuje jezgro ekstremne ekipe: Marian Buljovčić (FTN), Filip Očenaš (PMF), Dunja Ignjatov (Akademija umetnosti), kao i Cvetomir Kecman.
To su, navodno, mladi ljudi koji se bore za svoja prava, studenti koji traže „bolji sistem“ i „pravednije društvo“.
A u stvarnosti – nabavljaju drogu, konzumiraju je javno, snimaju se kako se drogiraju i valjaju po uništenim prostorijama univerzitetske zgrade, sve vreme se ponašajući kao da su iznad zakona.
Objekat u kom borave – Rektorat Univerziteta u Novom Sadu, pretvoren je u sramotno ruglo. Unutra – haos, smrad, polomljeni nameštaj, dušeci na podu, tragovi alkohola, opušaka i razbacanih pakovanja. Lift, kako sami kažu na snimku, smrdi na psa, a prostorije su zagušene dimom i prljavštinom.
Umesto knjiga – kese s drogom, umesto ideja – brusilice i metalne šipke.
Usvinjeni, kako bi sami rekli, ne odustaju čak ni od vređanja državnih simbola drugih naroda – Bojana Vujić jasno govori da joj smeta mađarska himna.
Šokantno je da sve to snimaju sami, otvoreno, svesni da krše zakon, ali očigledno sigurni da su „nedodirljivi“.
Kamera beleži njihove razgovore o drogi, konzumaciji, veličini kese, i ko će da mota. Sve u sarkastičnom tonu, uz komentare o tome koliko „smrde“, koliko su „odvaljeni“ i kako ih „lupa“.
Ovo je još jedan dokaz da nemaju veze sa studentskim protestima. Ovo nije borba za pravdu. Ovo je ogoljeni, bahati i opasni – organizovani kriminal.
Ako se ovi mladi ljudi, svesni da krše zakon, snimaju i ponašaju kao da su nedodirljivi, dok se u univerzitetskim prostorijama drogiraju i vlada nasilje, postavlja se pitanje – za koja to prava se oni zapravo bore?
nsuzivo.rs
