Njegov predsednički mandat obeležen je organizacionim haosom, kontroverznom politikom i finansijskom kontrolom, otvara trku za tri istaknuta kandidata, uključujući legende ringa Genadija Golovkina i Vladimira Klička, i predsednika Bokserske federacije Grčke, Harisa Mariolisa.
Boris Van der Forst Foto: Facebook
U pismu od 18. septembra 2025. godine, Boris Van der Forst je obavestio predsednike svih pridruženih nacionalnih federacija, u kojem navodi:
„Moj mandat predsednika bio je nagrađujući i inspirativan, ali i neumoljiv“.
Pojedinci bliski Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK) tvrde da su iz Lozane prećutno odobrili Van der Forstov odlazak.
Holanđanin je izabran za prvog predsednika Svetskog Boksa 2023. godine, nakon što je otcepljena federacija formirana kada je Međunarodna bokserska asocijacija (IBA) izgubila priznanje MOK-a usred optužbi za korupciju.
Van der Forstov mandat bio je usmeren na obezbeđivanje olimpijskog statusa boksa i posle Igara u Parizu 2024. godine. Pod njegovim vođstvom, Svetski Boks se proširio na preko 120 nacionalnih federacija i dobio je privremeno priznanje od MOK-a, čime je osigurao uključivanje bokserskog sporta u Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine.
Uprkos ovim dostignućima, Van der Forstov mandat je bio kontroverzan. U maju 2025. godine, Svetski Boks je uveo obavezno testiranje pola za sve takmičare, što je pogodilo osvajačicu zlatne medalje sa Olimpijskih igara u Parizu, Alžirku Iman Kelif, kojoj je zabranjeno da se takmiči osim ako se ne podvrgne takvom testu.
Tim povodom, Van der Forst se javno izvinio, priznajući u pismu predsedniku Alžirskog bokserskog saveza da se moglo učiniti više kako bi se zaštitila privatnost Iman Kelif, koja se zbog toga žalila Sudu za sportsku arbitražu.
Francuske bokserke su takođe isključene sa prvog Svetskog prvenstva u boksu u Liverpulu u organizaciji Svetskog Boksa, zbog propuštanja roka za testiranje. Francuski bokserski savez je kritikovao politiku Svetskog Boksa kao nezakonitu prema francuskom zakonu, koji zabranjuje genetsko testiranje bez lekarskog recepta. Takođe su lično optužili Van der Forsta za „izdaju“.
Finansijska održivost organizacije je takođe dovedena u pitanje. Svetski Boks (World Boxing) se oslanjao na zajam od 250.000 dolara (212.000 evra) od Bokserske federacije SAD, sa rokovima otplate duga do 2029. godine.
Revizija iz februara 2025. godine opisala je federaciju kao „prezaduženu“ na osnovu poslovanja iz 2024. godine. Nekoliko nedelja kasnije, MOK je dodelio privremeno priznanje Svetskom Boksu, navodeći višegodišnja komercijalna partnerstva, uključujući ugovore sa dobavljačem robe i opreme Stingom, Najk Boksingom i Eksid Boksingom, novoformiranom holandskom kompanijom za događaje i marketing. Uprkos skepticizmu u pogledu ograničenog uspeha Eksid Boksinga, Van der Forst je branio ugovor kao neophodan za stabilnost organizacije.
Na novembarskim predsedničkim izborima, biće trojica kandidata. Genadij Golovkin (na slici), predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta Kazahstana i osvajač srebrne medalje na Olimpijskim igrama 2004. godine u Atini.
Dvostruki svetski profesionalni šampion u srednjoj kategoriji, smatra se glavnim kandidatom. Imenovan je za predsednika nove Olimpijske komisije ispred Svetskog Boksa u septembru 2024. godine.
Kandidat je i bivši svetski šampion u teškoj kategoriji i osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine, Vladimir Kličko (na slici). Ukrajinac se povukao iz boksa 2017. godine, ali je razmatrao povratak u ring 2025. godine. Njegova kandidatura signalizira njegovu želju da utiče na upravljanje u globalnom bokserskom sportu.
Treći kandidat je Haris Mariolis, predsednik Grčke bokserske federacije. Od jula radi na obezbeđivanju podrške nacionalnih federacija, istaknutih sportskih ličnosti i institucionalnih tela. Pozicionira se kao menadžerska alternativa dvema bokserskim legendama. U izbornoj propaganda rado ističe iskustvo u upravljanju i organizacione kompetencije.
Prema Pravilniku o izbornom procesu i glasanju Svetskog Boksa, sve kandidate će proceniti nezavisni panel na osnovu javno dostupnih informacija. Panel se sastoji od tri spoljna stručnjaka bez prethodnih veza sa Svetskim Boksom, a podršku mu pruža “Sport Rezolucija”, britanski pružalac arbitražnih i medijativnih usluga za sport. Konačna lista podobnih kandidata biće objavljena najmanje 30 dana pre glasanja.
Novi predsednik će se suočiti sa nekoliko neposrednih izazova, uključujući obnavljanje poverenja među sportistima i nacionalnim federacijama, obezbeđivanju poštovanja međunarodnog sportskog prava i učvršćivanje pozicije Svetskog Boksa kao upravnog tela koje priznaje MOK.
Takođe će nadgledati pripreme za Olimpijske igre mladih 2026. u Dakaru, i Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine, dok će istovremeno proširiti globalni domet Svetskog Boksa.
Van der Forst ostavlja za sobom pomešano nasleđe. Iako je obezbedio privremeno priznanje MOK-a i proširio članstvo Svetskog Boksa, njegov mandat je definisan sporovima oko prava sportista, politike testiranja pola i finansijske transparentnosti.
Kritičari njegove zaostavštine u Svetskom Boksu, tvrde da federaciji sada treba lider koji može da uravnoteži komercijalne interese sa etičkim upravljanjem.
Sa odbrojavanjem do novembarskih izbora, svet boksa pažljivo prati dešavanja. Ishod bi mogao da odredi buduće vođstvo Svetskog Boksa i pravac olimpijskog boksa u narednoj deceniji.
