Željko Jovišić iz Rvačkog kluba “Soko” Sombor, po treći put postao je svetski prvak u rvanju za veterane. Nedavno se vratio sa Svetskog prvenstva iz Mađarske, gde je ponovo ovenčan zlatom.
Rvač Željko Jovišić nedavno se vratio sa Svetskog prvenstva za veterane, održanog u Mađarskoj, sa osvojenom zlatnom medaljom.
Treba napomenuti da je ovo treći put da je član Rvačkog kluba „Soko“ iz Sombora ovenčan zlatom.
Prema njegovim rečima, na ovogodišnjem prvenstvu susreo se sa tri rvača sa kojima do sada nije odmerio snage.
„Prvo taj Nemac — dobio sam ga dosta lako u prvoj rundi, tuširao sam ga. U četvrtfinalu je bio takmičar iz Mongolije, koga sam dobio na bodove 10:4, a onda u polufinalu Rusa, ozbiljnog rvača, pobedio sam 3:0. Poslednja borba, po rezultatu, ispala je da je najlakša — lako sam dobio ozbiljnog protivnika. Tako je ispalo da sam ga dobio dosta lagano“, istakao je Jovišić na samom početku.
Prvo zlato Jovišić je osvojio 2016. godine, a drugo osam godina kasnije – 2024.
„Prvo zlato sam osvojio 2016. godine u Finskoj. Taj put mislim da sam narastao za pola metra, neverovatan osećaj. Prošle godine sam takođe osvojio zlato u Poreču, isto sam imao ozbiljnu konkurenciju. Protivnik mi je bio, kao i ove godine u finalu, Iranac koji rve za Francusku — mnogo teže sam ga dobio nego ove godine. Kažem ti, neverovatan osećaj, nema cene, neprocenjivo nešto kako se čovek oseća.“
Budući da ima 56 godina, zanimalo nas je koliko je potrebno uložiti rada i predanosti da bi se postigli ovakvi rezultati.
„Treba se raditi, ali imam i toliko godina da moraš osluškivati svoje telo. Imam sad ne 56, hvala ti na tome, nego 57 godina za mesec dana. Ne znam, valjda mi je Bog dao da prirodno mogu da se nosim sa tim. Ja i ovde sa momcima sparingujem, redovno rve mo normalne borbe kao da smo istog godišta. Čak oni više vole sa mnom jer je veći izazov.“
Trostruki svetski prvak ističe da je ponosan što je njegov sin krenuo njegovim stopama i da se rvanju vratio upravo zbog njega. Sinu je omogućio da trenira u Rvačkom klubu „Soko“ kod trenera Gradimira Dedića.
„Ja sam se vratio rvanju najviše zbog njega. Doveo sam ga ovde kod Grade da ga on trenira, i onda uz njega Gradimir je tražio da se i sam aktiviram i krenuo sam. Sad sam u toj priči kao da imam dvadeset i nešto godina — ozbiljno radim i treniram. Drago mi je zbog njega, on je isto dobar rvač, mogao bi više, ali videćemo, možda mu klikne u glavi pa krene. Bolji je rvač od mene sigurno u svim segmentima kad pogledam. Zato sam ga i doveo kod Gradimira da ga nauči rvanju“, završava Jovišić.
Osim što pomaže treneru Gradimiru Dediću tokom treninga u Somboru, Jovišić vodi i sekciju rvanja u svom rodnom Staparu.
