Luka Bošković, 20-godišnji atletski učenik Dragutina Topića, skrenuo je pažnju sportske javnosti u Srbiji posle serije izvanrednih skokova udalj, od kojih je najbolji 8,23 metra.
FOTO: SAS/ARGYRO ANASTASIOY
Još jedan biser zasijao je u trenerskom trezoru Dragutina Topića. Tokom 20 junskih dana Luka Bošković (na slici) je skrenuo na sebe pažnju ljubitelja atletike ne samo u Srbiji, već širom planete.
Od 1,88 m visokog momka, koji je još 2024. skočio udalj 7,94 m, očekivalo se da svakako nadmaši granicu snova. Kao da je u 2025. akumulirao energiju (7,76 m) da bi u ovoj sezoni poleteo.
Najpre je 6. juna trag u pesku ostavio na 8,14 metara, pa dve nedelje kasnije na 8,19 m i 26. juna - 8,23 metra! Ispred njega je u istoriji ove discipline od Srba samo rekorder Nenad Stekić (8,45 m). Treba imati u vidu da 6. jula Luka puni tek 20 godina.
Prve utiske za sajt Srpskog atletskog saveza (SAS) najpre je dao Luka Bošković, pa njegov trener, legendarni Dragutin Topić.
Verovatno ste s fizičkim predispozicijama koje posedujete mogli da se opredelite za druge sportove?
„Tako je. Odmalena sam se bavio košarkom, sve do samog kraja osnovne škole“ seća se Luka Bošković.
„Tada sam na školskom takmičenju u atletici prvi put okušao u disciplini skok uvis. Svidela mi se individualna priroda sporta i takmičarski duh. Odlučio sam da se prebacim na atletiku i došao kod Dragutina Topića na probni trening. Tokom vremena promenio sam glavnu disciplinu i postao skakač udalj.
Kako doživljavate poslednju seriju takmičenja u kojoj ste pokazali da nemate strah od letenja?
„Iskreno, ta poslednja serija je samo potvrda svega onoga što radimo na treninzima“.
Pobedili ste na Prvenstvu Balkana u Volosu Bugarina Božidara Sarabajukova, trećeg sa Prvenstva sveta u dvorani ove godine i pokazali da nemate ni strah od velikih imena?
„Što se tiče, pobede nad Sarabajukovom, izuzetna je čast da sam se takmičio i nadmašio nekog ko je i aktuelni evropski šampion pod krovom. Međutim, na zaletištu ne gledam ko ima kakve medalje, već se fokusiram isključivo na svoj skok“.
U juniorskoj konkurenciji bili ste vicešampion sveta 2024. i bronzani na Prvenstvu Evrope 2025?
„Juniorski period bio je zaista nezaboravan. Bio je osnova za najvažiji seniorski period. Na Svetskom prvenstvu u Limi 2024. godine stigao sam do titule vicešampiona sveta, što je za mene bio prvi ogroman iskorak na globalnoj sceni i potvrda da mogu da se nosim sa najboljima na planeti. Sledeće godine, na Evropskom prvenstvu 2025. uzeo sam bronzu. Te medalje nisu bile samo moj uspeh, već uspeh celog tima: trenera Dragutina Topića, doktora Jovana Đurovića i fizioterapeuta Slobodana Markovića“.
S ovogodišnjim rezultatima već ste četvrti na Starom kontinentu na rang listama na otvorenom. Kako gledate iz ove perspektive na Prvenstvo Evrope za seniore od 10. do 16. avgusta u Birmingemu?
„Svakako da je lep osećaj videti svoje ime na četvrtom mestu evropskih rang lista, ali iskreno - statistikama i brojkama ne opterećujem se previše. To što sam već pobeđivao neke od momaka koji su trenutno ispred mene na papiru samo mi daje dodatnu potvrdu trenutnog rada i da u direktnom duelu sve zavisi isključivo od nas i trenutka inspiracije na zaletištu“ konstatovao je Luka Bošković.
Dragutin Topić, je prvo yamoljen da otkrije svoj skener Luke Boškovića:
„Luka je došao kod mene na preporuku nastavnika fizičkog. On ga je video kao skakača uvis. Nisam žurio - jeste bio visok i brz, ali sam mu tada dao nadimak Hajdi“, rekao je Dragutin Topić.
Zašto Hajdi?
„Delovao je nezgrapno, bez koordinacije, kao da je bio na klompama, a ne u patikama. Odlučio sam da budem strpljiv, da krenem, kao i sa Angelinom, sa obučavanjem tehnike trčanja sa osnovama motorike i koordinacije, takmičenja su bila u trećem planu. Posle dve godine muka, on se nametnuo upornošću, brzim savladavanjem sve težih i zahtevnijih vežbi i bukvalno je eksplodirao. Kada je nakon samo tri izlaska na jamu sa peskom skočio do sedam metara - znao sam da je pravi! Izuzetno je brz, ima osećaj za ritam i tajming, malo je krut, ali i to ispravljamo. Ima glavu za velika takmičenja i ne preza od konkurencije“.
Karakter pokazuje i na takmičenjima, ali i u životnim situacijama?
„Verovatno mislite na onu od pre tri godine kad se povredio. Na takmičenju u Beogradu zbog greške organizatora koji nije prekopao pesak slomio je meniskus prilikom doskoka i bio operisan. Minut nakon operacije me je pozvao i rekao: „Hvala što ste mi platili operaciju, rekla mi je mama. Sve je prošlo u redu. Kada počinjemo s treninzima?“
S obzirom da je Šampionat Starog kontinenta za mlađe seniore naredne sezone, preostaje da se fokusirate na Birmingem u 2026?
„Moje pulene od malih nogu učim sledeće: velika takmičenja imaju jedan osnovni cilj, ulazak u finale, sav fokus je na kvalifikacijama, kada se one uspešno prebrode, nebo je granica. Dakle, korak po korak, maštanja i strategiju za finala ostavljamo tek kada se uspešno prebrodi prvi cilj“.
Kako izgleda vaša vizija Boškovićeve karijere?
„Učim ih da se norme, rezultati i novac ne jure, već oni postaju plod kvalitetnog treninga i oporavka i deljenja pravovremenih informacija sa trenerom, u ovom slučaju sa mnom. Od naše koherentnosti zavisi sve, da bih rukovodio treningom moram da znam sve, od dnevnog zamora, emotivnog stanja, da ne nabrajam sada sve faktore uspeha, mnogo ih je. Pred Lukom je niz godina gde će on sam trasirati svoj put“.
Popločan medaljama?
„Ne volim da razmišljam o medaljama. Doduše, želja mi je da se plasira na Olimpjske igre, više iskustva radi, jer ono je nezamenljivo za svaku karijeru. Znam gde sve još može da napreduje u treningu. Bože zdravlja, radovaćemo se svi mi zajedno uspesima ovog preskromnog momka, koji je nogama čvrsto na tlu, osim kada izađe na borilište, tada i te kako ume da raširi krila za daleki let“.
