Lepo vreme i letnji dani idealni su za odlazak u prirodu. Međutim, tokom boravka napolju treba biti obazriv i čuvati se od krpelja jer oni mogu biti ozbiljna pretnja po zdravlje imajući u vidu da su prenosioci lajamske bolesti ili meningitisa.
Parkovi, šume ili područja sa visokom travom su dobro poznata sedišta krpelja te je neophodno znati metode zaštite od njih. Krpelji su najrasprostranjeniji u šumskom otpadu i travnatim područjima, ali i psi mogu da ih donesu kući iz šetnji. Mali su i dugački najčešće oko 1,5 milimetara pa teško se uoče.
Krpelji najčešće grizu kožu na mestima na kojima je najosetljivija (glava, iza ušiju, vratu, ramena, ispod pazuha, iza kolena...). U slučaju sumnje na ugriz krpelja, potrebno je pažljivo pregledati celo telo. Podrazumeva se da je za izbegavanje bolesti najbolja opcija da ne dođe do kontakta sa krpeljima pa se, uprkos toplim danima, tokom boravka u šumi preventivno preporučuje odeća sa dugim rukavima i nogavicama kao i zatvorena obuća. Po povratku iz područja gde bi krpelji mogli biti prisutni trebalo bi pažljivo proveriti odeću ali nadasve kožu. Ako je krpelj uočljiv na koži, neophodno je ukloniti ga što pre i zapamtiti datum kada je nađen na telu jer je to važna informacija za lekara.
Za efikasno uklanjanje krpelja, potrebno je uhvatiti ga što bliže koži, blago podići i čvrstim pokretom povući ka gore. Veoma je važno da se krpelj potpuno ukloni a područje na kom se nalazio odmah dezinfikuje. Uvijanje ili gnječenje krpelja može da poveća količinu zaraznog materijala koji se ubrizgava u telo.
U slučaju i najmanje sumnje u nemogućnost potpunog uklanjanja krpelja sa tela, nužno je posetiti lekara što pre.
Mesto ugriza krpelja treba pratiti jer se simptomi oboljenja mogu pojavti nakon jedne do šest sedmica. Ukoliko se danima nakon „bliskog“ susreta sa krpeljom pojavi crvenilo, osip, simptomi slični gripu (pospanost,groznica, bol u mišićima...) ili problemi sa ravnotežom, neophodno je urgentno posetiti lekara jer posledice bolesti mogu biti zastrašujuće pa i fatalne.
