Dok se ricinusovo ulje često koristi u medicinske svrhe kao laksativ i sredstvo sa brojnim blagotvornim dejstvima na kožu, kosu ili nokte, paradoks je što biljka od koje se pravi predstavlja veliku opasnost za ljude i životinje.
U našem narodu poznata kao skočac i crveni čičak, biljka ricinus sadrži veoma toksična jedinjenja a njene semenke su izuzetno smrtonosne. Iako su svi delovi ricinusa otrovni, koncentracija toksina je najveća u semenkama. Imajući u vidu da 4 do 7 semenki ricinusa može dovesti do smrti a manje doze do ozbiljnih srčanih oboljenja, savetuje se izbegavanje uzgajanja ove estetski interesantne biiljke u domu ili vrtu.
Takođe, direktan kontakt kože sa biljkom kod osetljivih osoba može rezultirati pojavom crvenila, svraba i plikova a udisanje praha osušenog ili spaljenog ricinusa može dovesti do otežanog disanja, kašlja i sviranja u grudima.
U odnosu na samu biljku, ricinusovo ulje koje se ne sme praviti u nebezbednim kućnim uslovima, neretko se koristi u različite svrhe lečenja a termička obrada ubija sve toksine. Primenjuje se za masažu, pomoć pri lečenju reume, spondiloze, išijasa, gihta, sportskih povreda, okoštavanja, bolova u zglobovima i kostima a u kozmetici se ricinusovo ulje pokazalo veoma efikasnim za regeneraciju kože, kose i noktiju. Usporava starenje jer osvežava, hidrira i čisti kožu a odlično tretira problem krte, ispucale i suve kose. Pored toga što sprečava gubitak a podstiče rast kose, ricinusovo ulje ima pozitivan efekat i na rast obrva, trepavica, brade i noktiju. Stoga je rasprostranjena njegova upotreba u industrijskoj proizvodnji šampona, sredstava za negu kose i kože lica ili tela.
Ricinus najbolje uspeva u tropskim i suptropskim područjima jer „voli“ toplu klimu sa temperaturama koje ne padaju ispod 10°C, ali može da raste i u na drugim mestima kao jednogodišnja biljka.
