U Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Somboru doneta je odluka o dopuni postojećih pravilnika o upotrebi mobilnih telefona, kojom se uvodi potpuna zabrana korišćenja mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja u školi.
Osnovna škola „Dositej Obradović“ u Somboru, pored toga što ima jasno definisan Pravilnik o pravima, obavezama, vaspitno-disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti učenika, kao i Pravilnik o upotrebi mobilnog telefona, elektronskih uređaja i drugih sredstava u školi, odlučila je da dopuni postojeće pravilnike i potpuno zabrani upotrebu mobilnih telefona u školi.
„Naš Pravilnik propisuje da se telefon ne može koristiti u školi i negde smo čitavo nastavnično veće i direktor škole doneli odluku da potpuno ukinemo, odnosno uvedemo zabranu korišćenja mobilnih telefona. Ne možemo da zabranimo deci da ih nose u svojim školskim torbama, naravno nećemo im preturati po torbama, ali želimo da onemogućimo korišćenje mobilnih telefona zato što smo videli da postoje neki negativni obrasci ponašanja koje želimo da sprečimo“, ističe na samom početku Meira Mrđenov, psiholog u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ Sombor.
Jedan od glavnih razloga ove zabrane jeste zdravstvene prirode, tj. želja da se deci omogući pravilan rast i razvoj.
„Preterana upotreba, odnosno zloupotreba, zaista može da ostavi loše posledice po njihovo zdravlje. Njihov neurorazvoj je još uvek u toku. Mozak male dece osnovnoškolskog uzrasta je još uvek u razvoju, zaista mislim da škola ipak treba da bude neko ko vodi računa i o tome. Naravno, tu je i poremećaj pažnje, poremećaj koncentracije sa kojima se susrećemo već nekoliko godina unazad, a možemo ih povezati sa preteranim korišćenjem mobilnog telefona, ne samo igrica kompjuterskih nego i raznih društvenih mreža.“
Potpuna zabrana upotrebe mobilnih telefona može sprečiti i potencijalne zloupotrebe tokom kontrolnih zadataka.
„Zloupotrebe u smislu prepisivanja na kontrolnim — deca su, priznala to ili ne, vrlo vešta i spretna da koriste veštačku inteligenciju tokom kontrolnog zadatka, da uslikaju pitanja i da veštačka inteligencija da odgovor. To jeste njihova, da kažemo, dobra osobina — da su snalažljivi, da su u skladu sa razvojem tehnologije — ali to svakako nama nije način na koji ćemo mi proceniti njihovo znanje i napredovanje.“
Učenici mogu da koriste telefon jedino kada izađu iz školske zgrade, da se jave svojim roditeljima. Meira napominje da roditelji u svakom trenutku mogu da dobiju informaciju o svom detetu.
Zanimalo nas je koje su mere propisane ukoliko učenik prekrši pomenute pravilnike.
„Što se tiče ovog Pravilnika, u zavisnosti od toga kakav je prekršaj učinjen, tako se i procenjuje kakva bi mera trebala da bude. U svakom slučaju pokreće se pojačan vaspitni rad — jednostavnije rečeno, pojačava se vaspitavanje deteta u pravcu menjanja tog neadekvatnog ponašanja. Ukoliko je zloupotreba prepisivanja, u tom nekom kontekstu teže povrede obaveze učenika, kod nas je pravilo da nastavnik ostavlja telefon kod direktora i roditelj dolazi kod direktora po telefon“, završava Mrđenov.
