Najbogatiji ljudi na svetu, oko 0,1 odsto svetske populacije, najodgovorniji su za klimatsku krizu pošto ulažu u zagađujuće industrije, a poslednjih godina sve više investiraju u tržište za sanaciju katastrofa za koje se predviđa da će naglo porasti, pokazuje istraživanje organizacije Oksfam.
FOTO: Pixabay/ilustracija
Ta organizacija tvrdi da najbogatiji na taj način imaju "dvostruku dividendu" od klimatske krize pošto je u velikoj meri izazivaju, a potom naplaćuju većinskom stanovništvu sanaciju štete, preneo je Gardijan.
"Oni koji su najmanje odgovorni za globalno zagrevanje na kraju moraju da plaćaju onima koji su najodgovorniji, kroz više cene hrane, popravku domova oštećenih u ekstremnim vremenskim prilikama ili preseljenje u druge oblasti", piše u izveštaju.
Direktorka za uticaj u Oksfam-u Džin Meklin optužila je milijardere da pretvaraju "haos u profit".
"Superbogati prvo kontinuirano ulažu u zagađujuće industrije, a potom kroz ulaganja u usluge oporavka i obnove zarađuju od sveta koji se zagreva", rekla je ona.
Ocenila je da ljudi koji su najmanje doprineli klimatskoj krizi apsorbuju njene najgore posledice, dok su oni koji su je izazvali najbolje opremljeni da zaštite sami sebe.Nalazi istraživanja pokazuju da su krize izazvane ekstremnim vremenskim prilikama ili ratom obično podsticale profite velikih kompanija za trgovinu hranom kojima dominiraju milijarderi, čije se bogatstvo od 2020. godine povećalo za 120 milijardi dolara.
Kada suša, poplave ili oluje pogode useve, svako naknadno povećanje cena hrane nesrazmerno koristi velikim korporacijama i njihovim investitorima na račun malih proizvođača i običnih potrošača, navodi Oksfam.
Organizacija navodi primer skoka cene kakaa od 231 odsto nakon ekstremnih vremenskih nepogoda u zapadnoj Africi 2024. godine. Lokalni poljoprivrednici, prema njihovim navodima, nisu videli nikakvu korist od toga, već su profit ostvarili samo bogati vlasnici firmi koji su pokupili sve zalihe i preprodali ih po visokoj ceni.
Izvor: Tanjug
