Sve više ljudi se za zdravstvene savete najpre obraća ChatGPT-u i drugim alatima veštačke inteligencije, a tek potom lekaru. Koliko su takve informacije pouzdane i kakve posledice može imati samostalno uzimanje ili menjanje terapije, razgovarali smo sa doktorkom Aleksandrom Jandrić, specijalistom opšte medicine u Domu zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ u Somboru.
Foto:Dunav TV
U današnje vreme, kada imamo neku zdravstvenu tegobu, prvo se za pomoć obraćamo aplikaciji ChatGPT, pa tek onda svom izabranom lekaru.
O tome koliko je danas zastupljeno da se pacijenti o simptomima i mogućim bolestima prvo informišu putem ChatGPT-a i drugih alata veštačke intelegencije popričali smo sa doktorkom Aleksandrom Jandrić, specijalistom opšte medicine u Domu zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ u Somboru.
„Mislim da je neizbežno u današnje vreme izuzeti se iz tih opcija pošto su nam dostupni veoma zanimljivi odgovori, često konkretni i deluju vrlo stručno, što nekada može da bude zamka, s ozbirom da nekada neke simptome koje možemo da svrstamo i u ozbiljne i u manje ozbiljne veštačka inteligencija bi mogla da nam tu skrene u nekom pogrešnom pravcu.“
Prema rečima doktorke Jandrić, najvažnije je da se pacijenti jave lekaru na vreme, kako bi se dijagnoza postavila pravovremeno i kako bi se započelo odgovarajuće lečenje.
„U svemu tome je najvažnije da se ne propusti dragoceno vreme, u toj konsultaciji u gubljenju momenata, u kojima može da se pravovremeno postavi dijagnoza i sprovede eventualno važno lečenje. Iz tog razloga mislim da je važno sa rezervom da uzmemo sve što pročitamo na ChatGPT-u iako su informacije vrlo često veoma tačne i pozdane, ali ima i drugih varijanti.“
Zanimalo nas je koliko je opasno ako pacijent na osnovu saveta koje dobije od veštačke inteliegencija samostalno počne da uzima lekove ili promeni propisanu terapiju.
„Neka istraživanja su pokazala da to može da bude zaista opasno, bilo da se terapija uvodi ili da se menja, smanjuje i isključuje. Postoje lekovi koji imaju usko terapijsku širinu, postoje lekovi koji ne smeju naglo da se prekidaju. Da li će na to veštačka inteligencija da skrene pažnju ili ne, mi to ne znamo, zato što svaki put dobijemo drugi odgovor kada pitamo. Konkretno sam imala i iskustvo u smislu da sam dobila pogrešnu informaciju za jedan lek za koji pozdano znam da nije paralela, tako da definitivno može da bude pogrešnih odgovora i mislim da bi u tom kontekstu zaista moglo da bude problem ukoliko nam veštačka inteligencija određuje, dozira i isključuje terapiju“.
Veštačka inteligencija može biti koristan izvor informacija, ali ne i zamena za lekarski pregled i stručnu procenu. Zato, kada je zdravlje u pitanju, informacije pronađene na internetu treba uzeti sa rezervom, a odluke o dijagnozi i terapiji prepustiti lekarima.
