U susret globalnom prazniku velikih popusta i rasprodaja - Crni petak pripadnici generacije Z (48 odsto) i milenijalaca (45 odsto) ponude najčešće pronalaze u preporukama influensera, kreatora sadržaja i na društvenim mrežama.
FOTO: Pixabay/ilustracija
Pripadnici generacije X (43 odsto) i bejbi bumera (39 odsto) prednost daju proverenim internet pretraživačima i veb-sajtovima brendova.
Istraživanje kompanije Kaspersky sprovedeno je među 7.200 potrošača širom sveta kako bi se utvrdilo na koji način pripadnici različitih starosnih grupa donose odluke o kupovini putem interneta i gde pronalaze najpovoljnije ponude.
Preporuke sa društvenih mreža ili one koje dolaze od influensera i drugih kreatora sadržaja najpopularniji su izbor kod generacije Z (48 odsto) i milenijalaca (45 odsto), ali nešto manje kod generacije X (35 odsto) i, očekivano, bumera (28 odsto).
Nasuprot tome, bumeri kao najstariji potrošači, češće biraju tradicionalnije načine pretrage i direktno posećuju veb-sajtove internet prodavnica (39 odsto).
Zanimljivo je da je to najčešći izbor i najmlađih potrošača iz generacije X (43 odsto), dok je i za milenijalce i pripadnike generacije Z on na drugom mestu, odabran od po 41 odsto ispitanika.
Ove razlike u navikama ne promiču ni sajberkriminalcima, koji prilagođavaju svoje taktike kanalima na kojima potrošači traže proizvode i ponude.
Na TikToku i Instagramu sve su prisutnije prevare zasnovane na veštačkoj inteligenciji i dipfejk tehnologiji: virtuelni influenseri reklamiraju nepostojeće proizvode, čudotvorne medicinske preparate ili navodno ručno izrađene predmete, navodeći kupce da novac uplate direktno prodavcu.U nekim slučajevima kupci dobijaju jeftine fabričke proizvode koji ne odgovaraju reklamiranim, dok u drugim ostaju bez novca.Dodatni rizik predstavljaju fotografije i opisi proizvoda generisani pomoću veštačke inteligencije, koji mogu stvoriti potpuno pogrešnu predstavu o onome što se zapravo kupuje.
S druge strane, korisnici koji se oslanjaju na internet pretraživače, veb-sajtove prodavnica i imejl ponude takođe nisu pošteđeni prevara.Lažne internet prodavnice, fišing stranice koje imitiraju poznate brendove i obmanjujuće promotivne poruke koriste upravo poverenje koje potrošači imaju u poznate kanale komunikacije.
Istraživanje pokazuje da promotivni imejlovi i dalje privlače pažnju približno 30 odsto milenijalaca, pripadnika generacije X i bejbi bumera, dok se na preporuke porodice, prijatelja i kolega oslanja približno 30 odsto potrošača u svim generacijama.
Značajan je i podatak i da su preporuke zasnovane na veštačkoj inteligenciji našle svoj mesto u pet najčešće korišćenih metoda za otkrivanje popusta, i bili su najpopularnijij među pripadnicima generacije Z (19 odsto) i milenijalaca (18 odsto) i neznatno ređe kod pripadnika generacije X (15 odsto) i bumera (13 odsto).
Potrošači bi trebalo da provere prodavca i verodostojnost ponude, na društvenim mrežama obrate pažnju na starost naloga, komentare i neuobičajeno karakteristike profila.
Kod internet prodavnica potrošači bi trebalo daa provere reputaciju prodavca, uslove povraćaja novca i da li ponuda deluje suviše dobro da bi bila istinita.Takođe, potrošači ne treba da veruju automatski fotografijama, video-snimcima i preporukama.Sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije može izgledati veoma uverljivo i zaato je važno obratiti pažnju na nelogičnosti u prikazu proizvoda. Važno je i pažljivo proveriti linkove i adrese veb-sajtova.
Poseban oprez potreban je prilikom otvaranja linkova iz imejlova, poruka i oglasa na društvenim mrežama.
Izvor: Tanjug
